Milorad Cavic

Čavić se kao šesnaestogodišnjak plasirao na Olimpijske igre u Sidneju, na kojima se takmičio u disciplini 50 m slobodno, ali nije ostavio zapaženiji rezultat.

Na Evropskom prvenstvu u plivanju u malim bazenima u Dablinu 12. decembra 2003. godine oborio je svetski rekord (50,02 s) na 100 m. U periodu od 12. decembra 2003. do 26. marta 2004. bio je nosilac svetskog rekorda na 100 m delfin, kada ga je oborio Ijan Kroker. Ipak, Čavićev rezultat se i danas vodi kao evropski rekord.[1]Na istom takmičenju osvojio je srebrnu medalju u trci 50 m slobodnim stilom.

Na Olimpijskim igrama 2004. u Atini Čavić je lako prošao kvalifikacije na 100 m delfin. U polufinalu mu je zbog greške na opremi ušla voda u kupaći kostim, pa je ostao bez medalje.

Zbog bolova u leđima u martu 2006. je ostavio plivanje, ali se vratio uz pomoć svog cimera[neodređeno]. Na Evropskom prvenstvu u Helsinkiju u decembru 2006. godine odbranio je titulu prvaka Evrope u trci 100 m delfin, a osvojio je i drugo mesto u disciplini 50 m slobodno. Na sledećem Evropskom prvenstvu u Debrecinu, 14. decembra 2007., odbranio je titulu prvaka Evrope u istoj disciplini, sa isplivanim pobedničkim vremenom 50.53 s., a 16. decembra, osvojio je i titulu prvaka Evrope u discipilini 50 metara delfin rezultatom 22.89 s.

Na Evropskom prvenstvu u Ajndhovenu u martu 2008, Čavić je osvojio zlatnu medalju u disciplini 50 m delfin stilom, oborivši dva puta u dva dana evropski rekord. Evropska plivačka federacija je Čavića diskvalifikovala sa daljeg takmičenja u Ajndhovenu, uključujući i trku na 100 m delfinom, zato što je prilikom primanja medalje nosio majicu sa natpisom „Kosovo je Srbija“.[2] Međutim, diskvalifikacija je suspendovana i priznat mu je rekord.

Na Olimpijskim igrama 2008. u Pekingu, Čavić je učestvovao u trkama 100 m slobodno i 100 m delfin. U četvrtfinalu u disciplini 100 m slobodno zauzeo je drugo mesto u svojoj kvalifikacionoj grupi, oborivši državni rekord. Ipak, odustao je od polufinala da bi se sačuvao za disciplinu 100 m delfin. 14. avgusta Čavić je oborio olimpijski rekord u disciplini 100 m delfin, završivši ispred Majkla Felpsa, a takođe je zabeležio i najbolje vreme u polufinalu. Dana 16. avgusta 2008. Čavić je osvojio srebrnu medalju u trci na 100 m delfin. Čavić je veći deo trke bio ubedljivo prvi, ali je izgubio od Felpsa za jednu stotinku pod sumnjivim okolnostima

Ewo sta je Majki rekao o sebi :

Plivanje je za mene oduvek bilo od izuzetnog značaja u zivotu i formiralo me je kao čoveka u svakom mogućem smislu. Od kada sam počeo njime da se bavim, plivanje mi je otvorilo svet kreativnosti i upoznalo me sa takmičarskim duhom. Samo igranje u vodi, bilo da se radilo o prskanju, skokovima u vodu ili plivanju, predstavljao je novi izazov za bolja dostignuća. Lepota celog tog iskustva je što sam uzivao u svakom njegovom trenutku i zaista voleo to što sam radio. Sve to je imalo smisla, bilo je istrazivackog duha i sa ciljem da postam brzi i okretniji. Moje razumevanje sporta i osećaj koji imam za vodu su mi dali snagu potrebnu za dalje i veće korake u zivotu, za stvari za koje u to vreme nisam bio ni svestan. Shvatio sam da je plivačko okruzenje za mene raj, i u dubini duše sam osetio da će voda otkritini moju najveću zivotnu strast-takmičenje.
Većim delom svoje sportske karijere doziveo sam srecu da se sav napor mog treniranja isplatio u vidu najboljih rezultata i uspeha. U srednjoj školi svakodnevno sam sanjario o toj savršenoj trci. Ponekad su snovi bili tako ubedljivi da sam od uzbuđenja mogao da osetim kako adrenalin prolazi kroz mene.
Sa druge strane, ta strast nije bila konstantna kroz moju karijeru. Mogao bih tačno da izdvojim trenutak koji je promenio moj zivot i stav prema plivanju. U decembru 2003. godine, neočekivano sam oborio svetski record u trci na 100m delfin u malim bazenima, na evropskom prventsvu u Dablinu. Moj san se konačno ostvario – slike simulacija trka koje sam imao po hiljadu puta u glavi su se najzad ostvarile. Bio sam na vrhu sveta. Kada sam se vratio iz Irske, ostavio sam svoje snove za sobom … moj zivotni cilj da oborim svetski record i da pomerim granice onoga što je ljudski moguće je bio ostvaren. Šta je trebalo sledeće da uradim? Odgovor se cinio crno belim – od mene se očekivalo da postavim novi cilj i da se okrenem budućnosti. Međutim, tada sam osetio da je ona vatra utihunila. Osetio sam se praznim 8 meseci pre mog nastupa na olimpijadi 2004. To je bio početak dvogodišnjeg mračnog doba moje karijere.
Sledilo je porazavajuće iskustvo na olimpijadi 2004. godine. Lako sam prošao kvalifikacije na 100m delfin. U polufinalnoj trci, posle 50 metara voda mi je usla u kupaci kostim zbog defekta na opremi. To je označilo kraj moje druge olimpijade. Cele sledeće godine sam patio od jakih bolova u donjem delu ledja, zbog kojih nisam mogao intenzivno da treniram više od dve nedelje za redom. Bol je bio tako nepodnošljiv da sam morao da napravim pauzu od par dana svake druge nedelje. U 2005. godini nisam napravio nikakav značajniji uspeh, i bolovi su bili prisutni do kraja mog školovanja na univerzitetu sredinom 2006. godine.
Nezvanično sam prekinuo sa plivanjem posle NCAA šampionata u martu 2006. godine i nisam planirao da mu se vratim. Bio sam umoran od preteranih bolova i napornih treninga koji nisu davali nikakvih rezultata. Tokom naredna četiri meseca, skoncentrisao sam se na školovanje i uzivao sam u ostalim stvarima za koje ranije nisam imao vremena. U to vreme, iznajmio sam stan sa prijateljem sa plivanja. Iako nisam trenirao, kroz njega sam ponovo osetio sve čari plivanja. Uz ovakva sećanja sam iskusio veliku krizu identiteta, jer sam shvatio da nisam srećan i da nisam više isti čovek. Najzad, posle četiri meseca, nisam mogao više da izdrzim – vratio sam se u bazen! Od avgusta do decembra 2006. trenirao sam intenzivinije nego ikada ranije, i uspeo sam da osvojim dve evropske titule u Helsinkiju tog meseca. Vratio sam se! Nakon skoro mesec dana pauze zbog obaveza na univerzitetu i pri trazenju sponzora, počele su dvomesečne finalne pripreme za Svetsko prvenstvo u Melburnu gde sam ostvario treće najbrze vreme u svetu te godine. Od tog trenutka sam bio ubeđen da sa solidnijim treniranjem i novom strašću za sport imam šansu da osvojim medalju na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. godine… moje putovanje se nastavlja…

Tako je Majki samo napred!Srbija je uz tebe!

Rezultati na značajnijim takmičenjima
2001.

Svetsko prvenstvo u plivanju 2001.
50 m slobodno, 25. mesto - 22.98
50 m delfin, 27. mesto - 24.79
100 m delfin, 27. mesto - 54.71
Evropsko prvenstvo u plivanju za juniore 2001.
50 m delfin, 2. mesto
100 m delfin, 1. mesto
2003.

Svetsko prvenstvo u plivanju 2003.
50 m slobodno, 28. mesto - 22,95
100 m slobodno, 8. mesto - 49,65; 49,54 (7;pf) državni rekord; 49,68 (12;kval.)
Evropsko prvenstvo u plivanju 2003. (bazen 25 m)
50 m slobodno, 2. mesto - 21,49 državni rekord
100 m delfin, 1. mesto - 50,02 svetski rekord
2004.

Olimpijske igre Atina 2004.
50 m slobodno, 31. mesto - 23,05
100 m slobodno, 19. mesto - 49,74
100 m delfin, 16. mesto - 52,44 (4;kval.), 53,12 (pf.)
2005.

Svetsko prvenstvo Montreal 2005.
50 m delfin, 10. mesto - 24,03 (pf), 24,22 (16;pf)
100 m delfin, 10. mesto - 53.06 (pf), 53,07 (4;kval.)
2006.

Evropsko prvenstvo Helsinki 2006. (bazen 25 m)
50 m slobodno, 2. mesto 21,60
100 m delfin, 1. mesto - 50,63
2007.

Svetsko prvenstvo Melburn 2007.
50 m delfin, 6 mesto sa državnim rekordom 23,70 (državni rekord je obarao i u kvalifikacijama i u polufinalu)
100 m delfin, 6. mesto - 52,53 . Najbolje je plivao u kvalifikacijama, kada je oborio državni rekord 51,70. Sa tim rezultatom u finalu bi bio treći.
Evropsko prvenstvo Debrecin 2007. (bazen 25 m)
100 m delfin, 1. mesto - 50,53
50 m delfin, 1. mesto - 22,89
2008.

Evropsko prvenstvo Ajndhoven 2008
50 m delfin, 1. mesto - 23,11 evropski rekord (drugi najbolji svetski rezultat svih vremena)
Olimpijske igre Peking 2008.
100 m delfin, 2. mesto - 50,59 (evropski rekord)
Napred Milorade!Ti si nash ponos!

Hwala Makice na owome!=)

Hwala MAkice samo plizzzzz smanji awic :D:D:D:D

Ja ga znam kao sa plavom koso i jako mrsav je bio na tom snimku